О књизи: година / Прскање - Месец, само месец... - Пијем вино и гњечим жене? - Не. - Кафане, скакање, за воланом и 180 на сат? - Не, не. - Пецање? - Месец! Бој се Бога. - Шта? - Мммм... - Па шта? - … - Па? - Прскање. - Прскање чега? - Прскање свега... Ветар, сунце, вода, песак, снег... Прскање... - Слано? Море? - Није битно. Она мирише... воду. Кад би само знао. Море? Можда море. Није битно. Бесплатна вода. Снег. Кристално, меко, бестежинско, распада се у прах. Чисто. Пари-и-и'т. Прелети све... Без додира... Лети, лети тако... - Где? - Шта?? - Где летети? - Не разумеш. Летите... Не лете негде. Лети! Као ветар. Вуци, гурај. Подигните и отпустите. тамо. - Где? - Шта? ... Ох, о томе ти причаш. Нигде. Само. Све је лако. Бреатхе. Увуците и...мирише,...мирише. Да ли познајете мирис ветра? Он... - Ветар? - Па, да. Ваздух, свемир. Без граница! - За шта? - Уживо. - Уживо? - Да, само живи,... диши,... додируј. Лети... Са ветром. Против ветра. Трчи около, играј се, смеј се. Сеци га, сеци снег, талас. У пену, у прашину, у прскање! Ово је забавно…………… Само месец дана? - Да. То је много. Уморићеш се. - Нека буде. То боли. У реду. Наступа умор. Више. - Доста. Одмори се! - Само месец дана! Желим! желим све. Без краја. падам и хоћу. Зашто престати? - Постајеш уморан. - Не. Више. Сада. Ево одмах мало више. У лице. Нека сече и шиба. Желим! Спреј! Желим! Не заустављај се. - Пашћеш! Одмори се! Само тренутак. - Не! Још, више! Нека буде тако! Јо-хо-ох-ох, и-ио-ио! Не желим месец дана! Увек желим! Континуирано! Заувек! - Добро. - … Шта? - Добро. - Како је ово? - Дакле. Увек то желиш. У реду. Нека буде – увек. - Шалиш се? - Ја? Могу ли да се шалим? не сећам се. Мислиш? - Рекао си - увек. Шалиш се? - Само си то хтео. рекао сам. Све. Уживо. -... хоћу ли ићи? ... Ваљда хвала? ... мада, зашто ти треба? … То си ти? ... хвала ... ту смо са ветром ... Од обојице! Бие-бие! Уђи! Овде је забавно!!! Идемо! - Хмм, хвала... смешно.